SVOJE JA

ZNACI JA STVARNO NE MOGU DA VERUJEM!!!Kao najstarija srpska gimnazija,moja skola predstavlja spoj svega sto protivreci danasnjici,tj.spoju nekulture,neukusa,neznanja,nepismenosti i pojavama slicnim ovim,koje nas sve okruzuju.Odkako sam njen djak,dozivela sam razna iskustva,neka pozitivna,neka koja to nikako nisu bila,ali su sva ta desavanja vremenom nekako prolazila i postajala samo lekcije u nizu. Sve do pre mesec,dva kada ova skola dostize vrhunac svoje popularnosti i ja sa svojih sedamnaest godina pocinjem da uvidjam kakvo je danasnje drustvo i koliko je spremno da kritikuje,pa makar nemali ama bas nikakve osnove putem kojih dolaze do izvedenh zakljucaka."Jelena Krleusa snimila spot u KG","Jelena Karleusa polu naga u svecanoj sali KG",TURBO FOLK ZVEZDA I KG"bili su mamac na naslovnim stranama mnogobrojnih novina.Ljudi su jednostavno otvorili paljbu,trazeci krivce,trazeci razloge,trazeci i najmanje sitnice ne bi li sto vise osudili odgovorne za snimanje provokativnog,neukusnog spota medju zidinama velicanstvene gradjevine.Niko ne osporava da snimanje spota ove pevacice ne podize rejting najstarije srpske gimnazije,ALI POSTAVLJAM JEDNO PITANJE..Kako nikome nije palo na pamet da pre nemilog dogadja svrati do nase gimnazije,proseta kroz nju,udje u svecanu salu koja je steciste neverovatnih mladih talenata koji spremaju predstave,nastupe,koncerte,sve to na 8 razlicitih jezika???Kako nikome nije palo na pamet da napise clanak o uspesima karlovackih djaka na republickim takmicenjima i na raznim takmicenjia van nase zemlje,o fenomenalnom horu karlovacke gimnazije???Da li je posteno da uspesi nasih djaka prodju nezapazeno?Izgleda da u ovoj drzavi jeste!Ali,Boze moj,kada Karleusa dodje i snimi spot,to svakako zasluzuje punu paznju,popunjene stranice,slike u boji,boldovane komentare...SVAKAKO,ipak je daleko lakse napraviti se pametan i poceti pljuvati odgovornog za taj dogadjaj i ismevati samu skolu i sve nas koji smo deo nje..A sve to rade oni koji svom poslu nisu dorasli.Upalim TV,silna se prasina digla,politicka scena potresena tim uzasnim aktom...ma dajte o cemu mi pricamo???Neka mi neko kaze po cemu je to Ceca bolja od Karleuse(da se razumemo,ne zauzimam se za ove pevacice) ,ali ni Ceca nije visoko intelektualna osoba,niti se bavi boljim poslom od JK,niti ona predstavlja osnov srpske kulture(bar se nadam)pa je ista ta Ceca,Karleusi ravna,pevala pred celom skupstinom,citaj-politickom elitom...i onda ministar dodje i kaze kako se treba osuditi onaj ko je dozvolio snimanje spota,jer je to sramota..ma bravo...aplauz...izuzetno..lako je napraviti se pametan kad treba osuditi,tada smo sigurni,sebe stitimo,ali zato za druge je kritika uvek spremna...u ovoj zemlji izgleda sve ide po sistemu-aj' uradio sam pa sta,a kad je drugi u pitanj-ccc,idiotizam,to je nedopustivo...isti,pa caki mnogo gori dopustaju sebi taj luksuz da kritikuju!Mene bi bilo sramota!dragi moji sustina je da smo toliko mizerni DA IMAMO POTPUNO POREMECEN SISTEM VREDNOSTI.UCINITE UBUDECE NESTO ZA KULTURU,MLADE,I ONE KOJI CE OVU ZEMLJU NACINITI BOLJIM MESTOM ZA ZIVOT.

KO SAM JA Ustajem rano ujutru,kao i svakog dana,bez izuzetka.Svesna sam da opet hodam po tlu koje svakog casa moze da mi se izmakne pod nogama pa svaki trenutak koristim na najbolji moguci nacin...pa,dobro....bar se trudim da bude tako.Ne propustam priliku da novi dan udahnem punim plucima i smislim nesto novo sto bih trebala da ucinim.Trudim se da to bude nesto sto ce doneti osmeh na lice,meni ili drugima.Kada uvidim da imam slobodnog vremena na pretek,dajem sebi oduska i uzivam u svojim slatkim porocima kao i svaki drugi tinejdzer.Citam sve,od dnevnih novina,preko trac magazina,modnih casopisa,fenomenalne i one manje fenomenalne poezije,pa sve do dela svetski cuvenih pisaca,kao i domacih autora cijim delima se u poslednje vreme vise zanimam.Poenta je da se ne ogranicavam.Nove inormacije su hrana za moju dusu.Sviram klavir jer me to ispunjava,treniram box jer me to resava frustracija,skupljam tompuse jer tako hocu,vozim motor jer on cini da se osecam opustenom,obozavam modu,pratim trendove ali im se ne pokoravam,lepo se oblacim jer se tada lepo osecam.U sve zivotne situacije ulazim bez kamuflaze i skrivenih namera.Jedan je zivot i suvisno je traciti ga na besmislice.Tako zivim iz dana u dan,punih sedamnaest godina.U svoju psihu necu dublje da zalazim jer bih mnogo toga mogla da kazem,ali pitanje je koliko bi to tacno bilo s obzirom na to da s svremena na vreme znam da zazmurim pred svojim manama i vrlinama.To cinim onda kad mi tako odgovara.Svesna sam da to moram promeniti te ulazem puno truda da ucinim nesto po tom pitanju .Ono sto sigurno znam,jeste da vec tri godine pohadjam nadaleko cuvenu Karlovacku gimnaziju.Onaj ko je ikada u nju krocio,imao je prilike da se uveri da je ona spoj razlicitosti,umetnickih dusa,jezickih talenata i svega sto razbija monotoniju svakidasnjice.U pocetku sam bila samouverena i imala sam zelju da pokazem sve sto znam,da u toj skoli steknem prava prijateljstva,radim ono sto najbolje znam i vreme u njoj korisno iskoristim.Nije mi dugo trebalo da shvatim kako to uopste nije lak posao.Novi razred je zapravo bio skup cistih odlikasa sa velikim ambicijama,talentima i ocekivanjima.Trebalo je zauzeti svoje mesto medju visokom konkurencijom gde se vise nisam isticala,vec ravnala sa preostalih dvadesetcetvero ljudi.Pre tri godine mi se to cinilo nemogucim,ali sad je sve drugacije.Znam ljude i njihova razmisljanja koja se u vecini slucajeva kose sa mojim,zbog cega sam najsrecnija na svetu.Ne,ne smatram sebe boljom od njih,vec sam srecna jer ne dozvoljavam sebi da padnem pod krute stege komformizma.Ono sto me vec duze vreme muci,tacnije-nervira, je upravo to „ne posedovanje“ sopstvenog misljenja,stava.Vecina ovih mladih ljudi,koji vrede za izuzetne talente,zapravo dopustaju drugima da im namecu svoj stav.Za mene je to nepojmljivo i to je ono sto me ljuti.Zbog cega dopustiti drugome da ti uskrati slobodu koju svako poseduje!Slobodu da svima jasno stavis do znanja sta mislis,zelis!Svi smo unikati,stoga,zasto prezati pred necim,kad nijedno misljenje nije pogresno!Cutanje je pogresno.Zbog toga sto sam uvek spremna na akciju,pisanje,nova iskustva kakva god ona bila,odlucila sam da malo pokrenem celu stvar.I ovaj blog za mene predstavlja siroku lepezu mogucnosti koje me u isto vreme angazuju na polju koje me interesuje,a to je novinarstvo,a istovremeno mi omogucava razvoj talenta kao i zabavu i nova poznanstva kojih nikad nije dosta.Kao sto rekoh,novinarstvo je posao koji me vec duze vreme interesuje,jer je ono zapravo siroko,otvoreno polje koje je konstantno izlozeno novitetima,mogucnostima i novim saznanjima.Ono za mene predstavlja uvod u beskrajnu pricu u kojoj ne postoje monotonija i prezasicenost.Pored novinarstva,postoje i druge oblasti koje privlace moju paznju,a to je politika.Mislim da je ona u nasoj drzavi skolp povrsnosti i interesa i pitanje licnosti a ne svih nas.Stoga,naredne godine,ceka me teska odluka-novinarstvo,ili politicke nauke-diplomatija.Kuckam ovo ne bih li cula kritike ljudi i malo sebi samoj priblizila koliko meni cela ova stvar sa pisanjem ide..Volela bih kad bih uspela da jednog dana svoje ambicije pretocim u realnost i budem uspesna,ostvarena licnost a ne da budem prosecna,jer je to svako sposoban da bude..Nisu ni latinjani bili ludi kad su rekli-FASTINA LENTE,pa se drzim tog “laganog zurenja“.Ono sto mi se takodje svidelo u ovom progarmu jeste mogucnost da svoja raznolika iskustva prenesem drugima i kazem ono sto me muci ali i da cujem tudje komentare kako bih i sama razvila neka nova razmisljanja i ideje.Smatram da je tolerancija osnov svakog normalnog drustva i uopste funkcionisanja svega.Volela bih da cujem komentare vrsnjaka...ko zna...mozda bi mi oni razbili moja ruzicasta stakla,i ukazali da na neke stvari ne gledam na nacin na koji sam to do tada cinila.Kako god...na zivot oko sebe gledam kao na veliki tocak koji se nikad ne zadrzava samo na losim ili samo na dobrim stvarima...on se vrti a mi uvek moramo biti spremni na sve...na kraju krajeva svet je samo veliko selo koje treba prihvatiti oberucke.Na nama je samo da se u njemu pronadjemo i da ljude oko sebe ne pokusavamo da promenimo niti da im nametnemo svoj stav,jer to je nepisano pravilo koje od nas pravi loseg coveka i jos losijeg prijatelja.Zato u sve gledam sirom otvorenih ociju bez predrasuda i zelje da ikoga omalovazavam i ne dam mu priliku da me iskritikuje...Jedini i najveci strah,cesto me primora da zastanem i stavim prst na celo...vecita sumnja-sta ako ne uspem da svoje ambicije ostvarim?Ipak,sve je to igra u koju cu ja da ulozim sav svoj trud,ambiciju,talenat,mastu,optimizam i sve ono sto je potrebno da jednog dana svoju partiju odigram bez greske i ponosna i sa zadovoljstvom sve karte polozim na sto,osvrnem se i vidim svoj trag koji zivi i samoj sebi dokazem da nisam bleda senka,losa kopija,vec da sam uvek posedovala svoje JA!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.